Историјско порекло нерђајућег челика

Проналазак и употреба нерђајућег челика може се пратити још од Првог светског рата. У то време, британско ватрено оружје на бојном пољу је увек транспортовано назад у позадину због истрошених и неупотребљивих пушака. Одељење за војну производњу наредило је Брелију да развије легирани челик високе чврстоће отпоран на хабање, посебно за проучавање и решавање проблема хабања отвора пиштоља. Брели и његови помоћници прикупили су различите врсте челика и легираног челика произведеног у земљи и иностранству, спровели експерименте о различитим механичким својствима, а затим одабрали погоднији челик за израду ватреног оружја. Једног дана су експериментисали са легираним челиком који садржи велику количину хрома. Након експеримената отпорности на хабање, установљено је да ова легура није отпорна на хабање, што указује да не може да производи ватрено оружје. Стога су снимили експерименталне резултате и бацили га на угао зида. Једног дана, неколико месеци касније, помоћник је дојурио до Брелија са сјајним комадом челика и рекао: „Господине, ово је легирани челик који ми је господин Мула послао док сам чистио складиште. Да ли бисте желели да експериментишете са њим и видите шта посебну функцију коју има?" "Добро!" Брели погледа у сјајни челик и рече радосно.
Експериментални резултати доказују да се ради о нерђајућем челику који се не плаши ни киселина, ни алкалија, ни соли. Ову врсту нерђајућег челика је измислио немачки Мула 1912. године, али Мула није био свестан његове сврхе.
Брели је помислио у себи: "Ова врста челика отпорног на хабање, али отпорног на корозију не може се користити за прављење ватреног оружја. Може ли се користити за израду стоног посуђа?" Рекао је и наставио, правећи ножеве за воће, виљушке, кашике, послужавнике за воће и преклопне ножеве од нерђајућег челика.
Нерђајући челик који је изумео Бредли патентиран је у Великој Британији 1916. године и започео је масовну производњу. Од тада је нерђајући челик откривен случајно из гомила смећа постао популаран широм света, а Хенри Бредли је био познат и као „отац нерђајућег челика“.